27. 8. 2010.

Via dell' Amore = Patot na Ljubovta

Avgust e, uste nekoj den na godisen odmor i povtoren vlez vo zivotniot "ambaradam", vo sekojdnevieto ispolneto so obvrski i zadaci. Iako, mala nostalgija sekogas postoi po letoto sto izminuva, jas sepak ne se predavam ... Paaa, tuka se weekendi-te, nacionalnite i verski praznici so uste mnogu novi momenti na relax, zabava, druzenje ... I se taka do idnoto letuvanje!!! Samo Zdravje da ima a,  sé drugo samo ke dojde!!!
Vcera bev vo poseta na Cinque Terre ( citaj: Cinkue Tere ), Ligurija, Italija. Ovoj NACIONALEN PARK e najubaviot turisticki del na malata Liguria, zastiten od UNESCO i proglasen za "PATRIMONIO della UMANITA" = " COVEKOVO NASLEDSTVO", kako nasiot Ohrid, vprocem! Kako sto kazuva samoto ime CINQUE TERRE = PET GRATCINJA e sostaveno od 5 naseleni mesta. Jas gi posetiv Rio Maggiore = Rio Madzore i Manarola, a sekako i patot sto gi povrzuva, procuenata "Via Dell AMORE" = "Patot na LJUBOVTA!
Ovoj pat bil izgraden za potrebite na graditelite na zeleznickata pruga vo Liguria no, dosetlivite italijanci ja nasetile moznosta za lesna zarabotka! Patot go ostavile, go doterale i go napravile da bide turisticki atraktiven davajki mu ime sto ve tera da sonuvate za Ljubov! Da, da, tuka doagaat vljubeni parovi ( i ne samo tie) od cel svet, da go propesacat i da ostavat trga zakacuvajki katancinja i drugi simbolicni predmeti kako amanet za ljubovta so sakaniot /ata nikogas da ne zavrsi ..... Ahhhhhhh, kolku bese romanticno ... ! Vredese celiot vlozen napor, uste poveke pocustvuvan poradi letnoto sonce i zestinata!
Koga se pesaci po zesko vreme najdobro e da se jade lesna hrana sto osvezuva, da se pijat golemi kolicini na bezakoholni tecnosti ( najmnogu voda!) i pocesto da se odmara pod senka. A, toa garantirano go imate vo cela Ligurija, bez razlika kade se naogate ...!
So ogled deka ovoj blog prvenstveno ja pretstavuva italijanskata kujna i gastronomija, za Vas deneska nema da gotvam jas tuku liguriskite gastronomi od tavernite, restoranite i slatkarnicite kade sto jadev salati, morski specijaliteti, sladoled! Gi prikacuvam fotkite da gi gledate i vizuelno uzivate!!!
Tolku od mene.....Ciaoooooo a Tutti = Caooooooo na Site!!!

FS Rio Maggiore
Rio Maggiore: kuki, restoran i bakalnica


Via Dell'Amore = Patot na Ljubovta (od daleku)
Via dell'Amore = Patot na Ljubovta (Od blisku)
Zakacenite katanci, detski cucli ...
Antipasto di Pesce = Predjadenje od morsk plodovi i ribi
Bar na Via dell'Amore
Insalata estiva = Letna salata od Bar na Via dell'Amore
Piatto di pane = Cinija od peceno testo za leb
Manarola (eden pogolem sokak)
<><><><>
<>
<><><><>
Karpesta plaza vo Manarola
Gelateria = Sladoledzilnica
Coppa di gelato di frutti di bosco con yogurt = Sladoled od mesano sumsko ovosje so jogurt
<><><><>
<>
<><><><>
Cena = Vecera vo ARISTIDE

Muskuli (Cozze) = Crni skolki otvoreni vo tava so maslo i lukce


23. 8. 2010.

Фритата италијана или кајгана со зеленчук

Ovoj post go pisuvam vo eden zesok avgustovski den, tuka vo Genova. Metezot na ulicite i soobrakajot vo gradot denovive vidlivo e namalen zaradi tradicijata italijancite najmnogu da  zaminuvaat na godisen odmor vo mesec avgust. Ovaa tradicijata se sledi uste od vremeto na rimskiot imperator Oktavijan Avgust (Otaviano Augusto), koga lugeto vo tie damnesni vreminja se zanimavale so zemjodelski raboti i se odmarale vo mesec avgust, po zavrsenata zetva vo juli i pred pocetokot na grozdoberot vo septemvri. Imperatorot Avgust go proglasil ovoj mecec za mesec na Odmor = Ferrie. Zatoa se narekuva Ferrie di Agosto ili na kuso Ferragosto = Avgustovski odmor.
Na 15 avgust italijanskite katolici ja praznuvaat i Golema Bogorodica, znaci vo avgust se slavi i Golam verski praznik! Zatoa SITE SE NA ODMOR... na letuvanje na more, ezero, planina, na prestoj vo nekoja agriturizam (na nase selski turizam) ili na rekax vo nekoja SPA ....
I taka, vo Genova onie sto ostanuvaat doma kako mene imaat moznost spokojno da go razgleduvaat gradot (...a, veruvajte ima i sto da se vidi) i okolinata i uste po spokojno da uzivaat na plazite pokraj moreto!
Poradi ovie pricini gotvenjeto  vo ovoj period mi e vo vtor plan. Podgotvuvam nesto brzo, lesno i pred se ne mnogu kaloricno, sto ke bide vkusno i digestivno. Koga ne sum doma najcesto jadam t.n. Street food = Cibo di strada = Ulicna hrana od tipot : Fokaca, Farinata, Pizza, Insalata di pasta, Insalata di riso, razno ovosje itn.
Deneska sum doma sama i ne ispazaruvav nisto! A i vremeto e oblacno i sparno, takasto ne mi se izleguva nikade.Zatoa podgotviv rucek so toa sto go najdov vo frizider i vo dolapite na mojata kujna..
A, gi najdov slednite namirnici:
  • jajca (2)
  • kromid crven
  • boranija zelena ( zamrznata pa potoa varena)
  • magdonos (edna saka)
  • sol
  • crn biber
  • lutko crveno suvo piperce
  • maslo (jas upotrebiv maslinovo)
i zgotviv vkusna Fritata ili Kajgana so zelencuk.
Napraviv foto sesija od nejzinata pogotovka  i ja prikaciv na ovoj post. Nema potreba od zborovi i objasnuvajna, samo sledete gi fotkite i se ke bide jasno!  Buon apetitio! Na zdravje!
   
     

12. 8. 2010.

Паста ШУЕ ШУЕ

Во лето има денови кога е многу топло, без идеја сте и немате многу воља за готвење ...Или пак сте многу зафатени со др. работи и не сте биле на пазар, во продавница .... Или пак метафорички речено, фрижидерот ви е како отворена уста без заби.....и плаче!
Ве фаќа паника и....уф, лелееее!!!.... што ќе зготвам денеска, немам ништо свежо во фрижидер освен некој домат, некоја пиперка.....
Ете во такви денови, италијанските готвачи и готвачки во најдобриот ресторан по име „ДОМА„  подготвуваат пјато ди паста (порција паста): „СПАГЕТИ ШУЕ ШУЕ„. Сега ке ви го дадам мојот рецепт за подотовката на ова ПРИМО ПЈАТО.
 Состојки за една порција:

  • 6-7 Мали шери (како цреши) домати или какви имате (ако треба ќе ги исецкате)
  • 10-ина ливчиња Босилок / Базилико или Магдонос
  • Лукче
  • 1 л-ца Маслиново масло
  • Лутко мало пиперче (1,2....зависно колку лутат)
  • Паста: СПАГЕТИ (на наше ШПАГЕТИ)
На оган се става тенџерето со вода да зоврие. Во неа додаваме лажиче сол (1:1:1), мешаме и гу ставаме шпагетите да се варат според означеното време.
Во меѓувреме, во една мала тава со масло на послаб оган се пржи до вцрвување ситно исечени парчиња од лукчето (1,2 ... колку што сакате) и пиперчето. Добро зацрвенети се вадат од маслото во чинијата каде ќе се сервираат шпагетите.
Исечените на половина шери домати и искинатиот со раце босилок се ставаат во ароматизираното масло од лукче и се оставаат 3-4 минути да се поварат. Тавата се покрива со капак за полесно да се одвои лушпата од патлиџанот (некој лушпата не ја вади).  Претходно може да се додаде малку од солената вода во која се варат шпагетите. Вака јас ја задоволувам потребата од додавање сол во сосот.
Кога шпагетите се варени Ал Денте, добро се процедуваат и се додаваат во тавата со доматите, се измешуваат внимателно и се сервираат во плитка чинија каде се ставени парченцата од лукче и пиперче. Се придодава со раце искинат босилок или ако преферирате ситно сечкан магдонос, повторно се измешува се заедно и: Е ВУОЛА (француски израз, често употребен кога јадењето се послужува), ПАСТА ШУЕ ШУЕ е готова!


   

6. 8. 2010.

Паста ала Норма (онаа на Винченцо Белини)


Ја започнувам летната сесија од блогов (после бааги долга пауза) со претставување на еден фамозен италијански специјалитет што го научив од еден млад италијански готвач Алесандро ......  Овој специјалитет е посветен на операта Норма од Винченцо Белини.
„Паста ала Норма„ се подготвува со типични медитерански намирници: модер патлиџан, домати, босилок, лукче, маслиново масло, масло од сончоглед и тврда солена рикота (урда).
Италијанците го служат како Примо пјато ди паста (Прво јадење) на кое според традиционалниот начин на служење на еден типичен италијански ручек му претходи Антипасто (Предјадење) со рибни или сувомеснати производи со топло лепче или вкусни грисини, крекери или некои други производи од печено тесто. По антипасто следи Главното јадење (Секондо) подготвено со риба или месо и придружено со Конторно (Прилог од зеленчук), после него италијански Десерт (Долче) и на крај Еспресо кафе: корто, лунго, макијато итн.  Така некако е редоследот на јадења кај типичниот италијански ручек или вечера послужена во ресторан или во некој дом. Но, да се задржам на денешното Примо пјато: „Паста Ала Норма„ со пакери.

 За 4 лица потребни ви се следниве состојки:
  • 2 големи модри патлиџани
  • 6-8 домати средна големина или 12-тина помали
  • 4 чешниња лукче
  • една рака ливчиња свеж босилок (од оној крупниот)
  • масло од сончоглед за пржење
  • 4 л-ци маслиново масло
  • тврда солена рикота (урда)
  • пакери (јадра куса паста) 
Модрите патлиџани ги сечеме на парчиња / фети со дебелина од 1 цм, ги пржиме во масло од сончоглед и ги ставаме на хартија да се исцеди вишокот од впиеното масло .
Во големо тенџере се става да зоврие поголема количина на вода со сол (за соодносот вода : сол : паста пишував во еден од првите постови). Значи пакери-те се варат Ал денте (т.е. да не се преварат).
Додека се вари пастата, во тава со маслиново масло се вцрвуваат без да изгорат чешнињата лукче, се додаваат босилокот искинат со прсти и исчистените од лушпата домати, исечени на парчиња. Се регулира со сол, малку црн пипер и малку шеќер и се вари на среден оган 10-тина минути. Ако доматите се македонски, добро созреани нема да има потреба од додавање шеќер.
Кога течноста што ја пуштаат доматите ќе биде нецелосно извриена ги додаваме пржените модри патлиџани, но претходно оставајќи неколку од нив што ќе ги употребиме за сервирање во чинијата. Промешуваме, пробаме дали е доволно вкусно или има потреба од додавање на некој од зачините и го оставаме на огнот неколку минути. Потоа, во тавата ги ставаме варените пакери, добро промешуваме, рендаме на ренде тврда рикота и повторно промешуваме.
Сервираме во чинијата на која ставаме неколку фети пржени модри патлиџани, врз нив со лажица вадиме од тавата и декоративно ја обликуваме порцијата од „ Паста ала Норма„  додавајќи рендана рикота и свежи ливчиња од босилок.

з.н.а.:Рикота-та може да се замени со македонско тврдо овчко сирење.
        

 

28. 4. 2010.

Фото на еклер пирамида и други делиции со Биње

Во минатиот пост пропуштив да ја објавам сликата од полиената со чоколадо Еклер пирамида. Денеска ја прикачувам неа, а и некои други делиции со биње од мојата колекција на фото на слатки и десерти.
Првите две фотографии ги направив јас со мојот фотоапарат од финалната фаза на Еклер пирамидата, втората фото е торта што се вика Saint Honorè di bigne e fruti di bosco / Св. Оноре со биње и шумски плодови. Третата е фото од Парче торта со биње и крем од малини, четвртата е фото од Биње со различна големина и петтата фото се нарекува Religiosi di caffé / Религиозни биње од кафе. Ви советувам да ги направите и потоа слатко изедете! Чао до следниот пост!










27. 4. 2010.

Профитерол или Еклер пирамида


Денеска ќе правам профитерол или на македонски Еклер пирамида.
Корените на овој сладок и вкусен десерт со француско име "éclair" / еклер потекнуваат од француската „tres chich" гастрономија. На луѓето во Италија многу им се допаднал десертот од француските братучеди ( поради заедничкото латинско потекло и граничната близина, италијанците и французите меѓусебе се нарекуваат братучеди, з.н.а) и со мала модификација направиле помали еклери нарекувајќи ги Bigne Profiterol  а, јас ги нарекувам Еклер пирамида. 
Толку за историските корени на овој десерт. Но, веќе е 10 часот! Леле, како минува времето кога работам на мојов блог. Иако без голема желба и воља треба да заминам да завршам некои обврски и да ги купам потребните состојки. Еклер пирамидата ќе ја правам штом ќе се вратам. На постот ќе ставам фото сесија и текст за фазите на подготовка на ПРОФИТЕРОЛС-от. Утре ќе можете да прочитате и сами да се обидете да направите Еклер пирамида.
Се вратив релативно брзо, со оглед на бавниот јавен превоз во Џенова. Додека се возев со два автобуси прочитав неколку страни од романот на Muriel Barbery „Estasi culinarie". Одлична можност за поттикнување на фантазијата и збогатување на фондот на странски зборови. Насловот на книгата ја објаснува и содржината. Авторката не пренесува во кулинарскиот амбиент и раскажува за животните задоволства и нежности, за арогантноста и вулгарноста, за моќта на гастрономскиот критичар Monsieur Athens. Амбиентот во кој еден готвач / chef чуствувајќи се поразен и посрамотен, се самоубива заради загубата на само една престижна Мichelin / Мишелен звезда.
Сепак, да се вратам на основната цел на блогот MENU ITALIA„: претставување на оригинални и модифицирани италијански рецепти кои што би помогнале да составите ваше сопствено Мени на италијански јадења.

За денешниот рецепт се потребни:
- еклери (празни)
- јајца
- шеќер
- млеко
- горчливо чоколадо (со голем процент на какао, без млеко)
- слаткарски шприц или кеса за филување.
Во супермаркетите или слаткарниците во Италија можат да се купат овие мали празни еклери што многу ја олеснува подготовката на Пирамидата.
Слаткарскиот крем се прави со матење на жолчките со шеќер до постигнување на убава пенлива смеса во која се додава млеко и се вари на тивок оган до згуснување. Се остава да се излади. Потоа со кремот се полнат еклерите со шприц или со кеса за филување наречена „sac a poche" (на француски читај: сак а пош).
Во садот во кој ќе ја послужите пирамидата се редата слоеви од малитe еклерчиња.
Во меѓувреме се топи чоколадото по ваш вкус ( со додаток на шеќер, млеко или вода) и се истура врз пирамидата од биње. Et voilà! (читај: e vuolà), Пирамидата е готова!
Ви посакувам сладок апетит и Чин Чин со чаша бело или розе вино со поблага нота и вкус на шумско овошје или агруми. На здравје!




















20. 4. 2010.

SPAGHETATTA CON CARCIOFI/ ШПАГЕТИ СО АРТИЧОКИ
Ова се два претставника на зеленчук многу популарен во Италија, вкусен и корисен за здравјето, а се викаат CARCIOFI / КАРЧОФИ = АРТИЧОКИ. Преводот АРТИЧОКА е земен од англискиот јазик, бидејќи кај нас овој зеленчук со зелено-виолетова боја не се одгледува и не е познат на нашата популација.
Артичоката е вкусна и е одличен депуратор на црниот дроб. Tоа што ја прави артичоката помалку омилена се
боцките на врвот од листовите и на стеблото, а има и т.н. брада или влакна во средината т.е. во срцевината. Постојат и артичоки без боцки. Тие имаат позаоблена форма и се со позелена боја. Артичоките се одгледуваат во регионите на северо-западна и средна Италија. Тие можат да се јадат во свежа состојба, зачинети само со маслиново масло, но само ако се млади и кревки. Со нив се подготвуваат најразлични рецепти: можат да се пржат во масло, да се варат во ризото, да се употребат како состојка во сосови за паста, да се конзервираат со масло или во саламура итн. Чистењето на артичоките може да биде комплицирана работа но, со совети и малку практика и тоа лесно се совладува.



Исчистените и исечени на парчиња артичоки се стават да стојат во вода со цеден сок од лимон. На ваков начин артичоките помалку потемнуваат при допирот со кислородот во воздухот.
Има многу јадења со артичоки кои се подготвуваат во Италија но, ова што го зготвив јас е резултат на мојата креативност и на потребата да јадам едноставни, вкусни и брзо зготвени јадења. Јадењата што ги правам не ги нарекувам специјалитети зашто нив ги подготвуваат само врвните мајстори на кулинарскиот занает, готвачите кои во Италија се викаат CHEF / ШЕФ. Големите мајстори на овој занает кој што во Италија во периодот на 70-те и 80-те години од 20 век доби епитет на уметност, базата за специјалитети ја најдоа во автентичната кујна од 20-те региони на Италија. Нивните специјалитети се одраз на традиционалната и богата италијанска кујна која што е непресушна инспирација на сите готвачи во Италија и светот. Јас сум новинарка, страсно заљубена во италијанската кујна и еногастрономија и сакам многу да експериментирам во мојата кујна. Затоа сега ви предлагам да го направите овој мој специјалитет. Потребни состојки за две лица:

- 4 артичоки
- 2 чешниња лук
- 2 л-ци масло од маслинки
- ситно сечен магдонос за декорација
- 140 г. шпагети

- шафран ( зачин со жолта боја, на италијански е zaferano)

Во тава со 2 л-ци маслиново масло добро се вцрвуваат 2 чешниња од лук. Се додаваат ситно исечени листови од артичоки. Се пржат постојано мешајќи со лажица (дрвена ако тавата е тефлон) се додека не добијат потемна боја.

Се додава пола чаша квалитетно бело вино (истото што се пие во текот на оброкот). Се остава да испари алкохолот и да се вари неколку минути, по што пржените артичоки добиваат потемна боја. Се зема малку прав од шафран растворен во топла вода ( во мала шољичка за кафе). Се додава во тавата и се меша се додека не испари. Златната боја што ја добиваат артичоките на крајот од подготовката е од шафранот, односно овој зачин им дава златно-жолта боја на јадењата.


Во тенџере со зовриена и посолена вода (1:1) се варат шпагетите според прикажаното време од конфекцијата на пастата. Кога се варени се додаваат во тавата со пржените артичоки и добро се измешуваат.




Во тавата или ако преферирате повеќе во чинијата како декорација се додава сечканиот магдонос.

9. 4. 2010.

Ризото италијано

Ризото со суви печурки вргањ /Risotto con funghi porcini secchi
Денеска е петок, денот кога обично јадам посна храна зготвена со масло, зеленчук, риба, мешункасти растенија. Не сум посебно посветена на верските обичаи, но јадењето на посна храна барем еден ден во неделата е добра навика, посебно кога не си повеќе во цветот на младоста ( периодот кој следи по 30-от роденден). Затоа обично за ручек правам ризото или паста на посен начин.
Како се прави италијанското ризото?
Многу лесно и едноставно во зависност од состојките кои се употребуваат за дадениот рецепт. За една порција од овој рецепт со сушени печурки се потребни:
- ориз ( 70/80 г. )
- суви печурки „вргањ„ / funghi porcini ( 10 г. )
- 1 мала главица кромид
- 1 л-ца сушен зеленчук во прав или коцка од типот вегета
- 500 / 600 цл. вода
- 1 л-ца масло (по можност маслиново)
- магдонос с.в.
- сол и црн бибер с.в. (с.в. значи: според вкус)
Се започнува со ставање на сушените печурки во топла вода да си ја повратат свежината. Се продолжува со ситнење на кромидот и негово пржење во тефлонско тавче или тенџере (кое не дозволува да загори).
Кога кромидот ќе добие стаклест изглед се додава оризот мешувајќи го со пржениот кромид (околу 1 минута). Веднаш потоа се додава варената чорба од сушен зеленчук со која се покрива оризот и се остава да се вари на тивок оган околу 20/25 мин.
Во текот на варењето потребно е да се додава помалку од останатата чорба но, без претерано мешање. Се советува оризот во текот на варењето да не се меша за да не се искршат зрната.
На 10-тина минути пред крајот од варењето се ставаат да се варат и освежените суви печурки (ако се големи се сецкаат на помали парчиња). Кога оризот е варен ( се проба за да се утврди) се остава настрана неколку минути за да си ја впие целосно течноста и се додава рендано пармиџано/пармезан. Јас, заради постот во петок наместо пармезан ставам сечкан магдонос кој му дава одличен мирис и вкус на ризотото.
Пијачката која го придружува моето ризото е чаша ладно пиво или половина чаша бело или розе вино. Добар апетит!

4. 4. 2010.





Паста ала џеновезе
(Pasta alla genovese)


Овој специјалитет е типичен за регионот Лигурија, а уште повеке за Џенова. Како тестенина (pasta) се употребуваат т.н. лигуриски трофии / trofie liguri т.е. куса вртена паста или пак тренете / trenette кои имаат форма на сплескани шпагети. Пастата се вари на вообичаен начин (објаснетo во еден од моите постови) и се меша со сосот наречен Pesto genovese, а можат да се додадат и парчиња варен компир и зелена боранија.
Се подготвува многу лесно и брзо ако имате веке подготвено или купено песто џеновезе. Доколку немате песто тоа се прави на следниот начин:
Се земаат јадри листови од босилок/basilico (за оргиналното песто се употребува босилок од ПРА, локалитет во западниот дел на Џенова) кои се толчат во специјален сад - каленик / mortaio од мермер со малку јадра морска сол , неколку чешлиња лук/aglio, пиноли (плодови од морски бор) / pinoli. На оваа истолчена смеса се додава изрендан кашкавал Пармезан / Parmigiano и Pecorino /Пекорино како и лигуриско Маслиново масло /Olio di Oliva ligure и потоа сé добро се измешува. Верувајте дека овој зелен сос, познат во светот како Песто / Pesto е највкусното нешто што сум го пробала во животот.
Kупеното песто од продавница, за жал го нема истиот вкус на домашното или пестото направено од занаетчија. Но, во недостаток од оригиналното секако дека и тоа може да се употреби за подготовка на овој специјалитет.

П.С. Чинијава со специјалитетот Паста ала џеновезе од горе објавените фотографии е мое дело. Ова јадење е претставник на италијанските прими пјати / Primi piatti italiani и е синтеза на т.н. Медитеранска диета, препорачана како начин на исхрана од светските нутриционисти. Се состои од: јагленохидрати (паста), зеленчук и мешунки (босилок и боранија) протеини (два типа кашкавал) и вегетално масло од маслинки. Ги има сите состојки на еден здрав и лесно дигестивен оброк. За пиење се советува чаша бело вино или чаша ладно пиво. Добар апетит и наздравје!

4. 3. 2010.

Pasta Italijana

Мммммм..........Паста Италијана / еден мал вовед!

Жителите на земјите кои излегуваат на Медитеранот, а посебно жителите на Апенинскиот полуостров се сметаат за долговечни луѓе и се на второ место на светската листа на долговечни нации, веднаш по јапoнците. Просечниот век на живеење во Италија е 85 години за жени и 78 за мажи. Тоа би бил еден мотив за сакање, а да не зборуваме за тоа колку многу италијанската кујна е вкусна и уникатна.
Италијанската Паста (тестенините) е базата на италијанската кујна и таа може да биде свежа и индусриска. Свежата паста во Италија се подготвува дома или во специјализираните занаетчиски работилници. Во Македонија, ако пастата не ја направите дома тогаш ке можете да ја купите онаа индустриската во некоја продавница или супермаркет.
Jас обожавам паста и ја подготвувам секој ден за ручек или за вечера. Свежа паста ретко правам сама. Најчесто ја купувам и ја готвам в сабота или в недела. Сега се прашувате, како ли ја готви пастата кога се знае како се прави, се става во вода и се вари на оган. Навистина не е голема филозофсака дилема за решавање, но и за варење на пастата има неколку правила кои италијанците ги сметаат за базични.
Прво, соодносот на паста : вода : сол треба секогаш да биде 1:1:1, или 100 г паста се вари во 1 л вода и со 1 лажиче сол кое се дотура во тенџерето штом зоврие водата и веднаш потоа се става пастата. Како се зголемува количината на паста така се наголемува количината вода и сол. Значи за 200 г паста, 2 л вода и 2 лажичиња сол, за 300 г : 3 л вода : 3 лажичиња итн.
Второ, времетраењето на процесот на варење на сувата и свежата паста е различен. За сувата индустриска паста потребно е повеќе време и обично е назначено на конфекциската обвивка од производителот на паста. За свежата паста вообичаеното време е многу покусо и се вели дека пастата е сварена кога излегува на површина на водата што врие.
Трето, при варење на сувата паста никогаш не се става масло во водата, додека во свежата понекогаш се става, зависно од тоа каков вид на паста се вари.
Четврто, можеби и најважно правило е тоа пастата да не се превари туку да се извади од зовриената вода во моментот кога е „Ал денте„. Тоа значи дека пастата е сварена тогаш кога може да се џвака како залак од леб, а не да биде преварена па да се голтне веднаш штом се стави во уста. Ова е многу важно за процесот на дигестација или варење на храната во желудникот. Желудечните киселини многу полесно ја топат храната ако таа претходно е добро изџвакана и издробена со забите.
Следна исто така многу важна фаза е сосот со кој са обвиткува пастата и кој во суштина го дава вкусот на варената топла или ладна паста. Сосови, салси, филови... навистина има многу, многу варијанти и при нивната подготовка доaѓа до израз креативноста на оној што ги прави. Креативноста е тајната на успехот на италијанската кујна во светски рамки. Генот на Да Винчи, Микеланџело и останатите уметници од италијанската ренесанса се наоѓа и кај малите, обични луѓе, уметници при готвењето на хранливите материи што ги даваат полињата, планините, шумите, реките и морињата на оваа прекрасна земја.
Поздрав до следното читање!
П.С. Фотографијата е: Шпагети со мали шери домати .